Danas su vremena, prilično, surova i propraćena odsustvom saosećajnosti, brige i neprenteciozne pomoći (da ne nabrajam nekvalitete). Sneg je zavejao breg i „bele koke“ posule svet, deca čekaju „internet Deda Mraza“, a odrasli su odrasli i postali, odrasli. Svi uslovi postoje za zimske bajke i čarolije, no, ili ih ne prepoznajemo, ili ih ne stvaramo, ili ne verujemo u njih…?
Mogla bih da pišem spisak želja do sutra, imam ih „u glavi“, noćima ih sanjam ali moj svet bi bio siromašan ako ne bih znala da se zadovoljim jednom pahuljom i da od nje napravim čaroliju vrednu, meni. Ne smatram se, naročito, zahvalnom osobom, ne „gajim“ neke visokoumne kvalitete ali, s vremena na vreme, prpoznam nenadan dar i znam da se obradujem, i to od srca. Ja sam mama i to za mene znači da ima nade za mlad svet, da postoje bajkovita stanja i da poželim da moje dete izraste u prijatnu devojku, koju sam „slučajno“ srela. Ulice su, toliko, uske, suzile se od zavejanog snega, mi što se godinama znamo sudaramo se i klizamo jedni o druge, a ne prepoznajemo se zbog nekih novih razloga, zbog nekih novih vrednosti i kvaliteta. E, ni ovoj bajci nije ovde mesto, ovo je bajka za odrasle koji misle kao odrasli i izgubili su ritam snova, dečiji osmeh za male radosti. Malo je ljudi koji će reći da nešto ne zna, da nema puna vremana, da se bori i nada jer to se kosi sa principom današnjice gde, samo, pravi lavovi opstaju. Sve ovo nije bajka, to je slika današnjice i uvod za kratku bajku.
Bajka je što u ovom svetu postoje mladi ljudi, kao iz bajke. Da bajka bude bajka, sami se pojave i pitaju da li mogu da pomognu. Takvim momcima i devojkama želim da ostanu, uvek, toliko mladi da prepoznaju šta mala pahulja znači. Strašno mrzim velike hvalospeve, pompezne zahvale u javnosti koje podrazumevaju da se da još, i uvek , još, pahulja na dlan, pa da se one otope i ne prepoznaju. Ne znam za druge ali #neprocenjivo cenim, onu drugu stranu bajke, kad u ličnom sandučetu dobiješ pahulju bez „javne predstave“ i razumevanje za ono što se dešava. Takve pahulje pamtim, takve su pahulje nada, takvu pahulju želim da zna da deli, i moje dete.
Zato, molim Deda Mraza, da ovakvim pahuljama obraduje istu decu, i veliku i malu, koja znaju da pahulju poklone i bez njega. Bila bih srećna danas, ponovo, kad bi se Pahulja prepoznala u ovim slovima jer mi je oživela bajku ♥ 🙂
P.S.
…i za sve druge Pahulje koje su, povremeno, pale na moj dlan želja, hvala!
♥ mama
