Archive for the 'Razmišljanja' Category

14
дец
12

Kratka bajka

otvori dlan, ima pahulja :)

Danas su vremena, prilično, surova i propraćena odsustvom saosećajnosti, brige i neprenteciozne pomoći (da ne nabrajam nekvalitete). Sneg je zavejao breg i „bele koke“ posule svet, deca čekaju „internet Deda Mraza“, a odrasli su odrasli i postali, odrasli. Svi uslovi postoje za zimske bajke i čarolije, no, ili ih ne prepoznajemo, ili ih ne stvaramo, ili ne verujemo u njih…?

Mogla bih da pišem spisak želja do sutra, imam ih „u glavi“, noćima ih sanjam ali moj svet bi bio siromašan ako ne bih znala da se zadovoljim jednom pahuljom i da od nje napravim čaroliju vrednu, meni. Ne smatram se, naročito, zahvalnom osobom, ne „gajim“ neke visokoumne kvalitete ali, s vremena na vreme, prpoznam nenadan dar i znam da se obradujem, i to od srca. Ja sam mama i to za mene znači da ima nade za mlad svet, da postoje bajkovita stanja i da poželim da moje dete izraste u prijatnu devojku, koju sam „slučajno“ srela. Ulice su, toliko, uske, suzile se od zavejanog snega, mi što se godinama znamo sudaramo se i klizamo jedni o druge, a ne prepoznajemo se zbog nekih novih razloga, zbog nekih novih vrednosti i kvaliteta. E, ni ovoj bajci nije ovde mesto, ovo je bajka za odrasle koji misle kao odrasli i izgubili su ritam snova, dečiji osmeh za male radosti. Malo je ljudi koji će reći da nešto ne zna, da nema puna vremana, da se bori i nada jer to se kosi sa principom današnjice gde, samo, pravi lavovi opstaju. Sve ovo nije bajka, to je slika današnjice i uvod za kratku bajku.

Bajka je što u ovom svetu postoje mladi ljudi, kao iz bajke. Da bajka bude bajka, sami se pojave i pitaju da li mogu da pomognu. Takvim momcima i devojkama želim da ostanu, uvek, toliko mladi da prepoznaju šta mala pahulja znači. Strašno mrzim velike hvalospeve, pompezne zahvale u javnosti koje podrazumevaju da se da još, i uvek , još, pahulja na dlan, pa da se one otope i ne prepoznaju. Ne znam za druge ali #neprocenjivo cenim, onu drugu stranu bajke, kad u ličnom sandučetu dobiješ pahulju bez „javne predstave“ i razumevanje za ono što se dešava. Takve pahulje pamtim, takve su pahulje nada, takvu pahulju želim da zna da deli, i moje dete.

Zato, molim Deda Mraza, da ovakvim pahuljama obraduje istu decu, i veliku i malu, koja znaju da pahulju poklone i bez njega. Bila bih srećna danas, ponovo, kad bi se Pahulja prepoznala u ovim slovima jer mi je oživela bajku ♥ 🙂

P.S.

…i za sve druge Pahulje koje su, povremeno, pale na moj dlan želja, hvala! 

♥ mama

Advertisements



tovanda

tovanda

Zovem se Lidija...Nemam svoje mesto u stvarnom svetu...ja sam nedovršena, nesavršena, nepronađena, od sebe neshvaćena, drugima nepoznata, nerealna, sebi nedovoljno obrazovana, neispraksovana...letim na ćilimu, povremeno na metli...sve mi se čini drgačije jer sam takva kakva sam...

Види цео профил →

септембар 2017.
П У С Ч П С Н
« мар    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  

nađi me ovde!

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Архиве

Унесите своју адресу е-поште да бисте пратили на овај блог и примали обавештења о новим чланцима преко е-поште.

Придружите се 137 других пратиоца