Archive for the 'PRslo snevanje' Category

17
дец
12

Čudna zemlja

živa žuta lala, iz javnog grada

U nekoj čudnoj zemlji moranja, daleko iza razumevanja, posušile se lepe biljke, uvenuli zumbuli i lale, spustio se mrak. Slučajno zalutaju putnuci, nikad ne izađu, svi tumaraju i vremenom postanu čudni i bezbojni. Nema reda, nema puta, nema pozdrava, luta se mračnim hodnicima i gubi u lavirintima. Nemaju ključ od kapije, ne znaju kako su ušli, a puta iz nje nema. Čudno sve izgleda jer iza kapije postoji druga zemlja i sve pršti od govora boja koje se prosipaju u iskricama, kapljicama i balonima obojenim dugom što lete prema suncu. Duvaju vetrovi, kiše padaju, lale i zumbuli se šepure i venu, padaju snegovi i okivaju ledovi ali sve ima svoju boju. Stoje tu, jedna pored druge, potpuno različite, samo ih kapija deli, a ne zna se kako pojedini cvetovi ulaze u mračni, susedni svet. Ptice što teška srca preleću granicu, plašeći se da ne padnu na tamno tlo, pričaju da kapija izgleda kao tanka, providna nit, da kapija oblika nema, nema prostora koji zemlje deli, samo, iz bezbojnog tamnila ugledaš šareni svet. Boje se one kad nadleću te svetove, boje se svega što im nije jasno, a boje se i stanovnika bezbojnog sveta jer izgledaju izgubljeno, nemaju sećanja da su, uvek, živeli tu. Postoje verovanja da su sve slučajni došljaci, izgubljenih pogleda tumaraju okolo i ne znaju da traže ključ. Ključ je kod njih i svi što pomažu, donose i posipaju ih vodom da ih na trenutak probude, ne mogu ključ da nađu, nemaju trag. Sve što je nejasno i čudno zna da plaši, a iz straha i bega od njega svi zaboravljaju i ne žele da misle na izgubljeni, susedni svet pa čudni u dešavanju postaju, i jedni i drugi, živeći zasebno, a skupa. Prisete se, samo, kad neko nebjašnjivo ostane izgubljen iza kapije grada.

Priča se da lale i zumbuli na razne načine prebacaju kući izgubljene ali da se oni tu ne snalaze, tumaraju i ne vide boje, ne mogu da se vrate…svu snagu i čaroliju krije ključ, a njega od kad je postojanja dve zemlje, nema. Dozivaju budni tulipani i lale čarobnjake i vile da naprave čarobnu dugu za bezbojnu zemlju, pričaju da su živi i sneni njihovi izgubljeni cvetovi ali napitka nema i druge čudne zemlje čekaju na lek. Sve je više tulipana i lala što se nađu preko, zemlja usnulih cvetova se puni i postaje sve tamnije, sve više obojenih zumbula vene dovlačeći bezbojne zumbule nazad u svoj svet da se ponovo oboje. Bezbojne, izgubljene zemlje potapaju drugi čudne zemlje i čini se da u svetu lala i zumbula najmanja  postaje obojena, i sama u svemu izgubljena. 

…tu sam se probudila i ispod jastuka ostavila bajku da prespava. Kako da je završim kad nemaju ključ? Kako da obojim neobojen svet? Kad ponovo zaspim pozvaću sve vile i čarobnjake, i one što se izgubiše u boji, da okite sve zvezdice i  bace čarobnu prašinu na izgibljen svet, da osvetle tamne ulice i parkove, da ne gase zvezdice dok se ne nađe ključ, a kad se nađe opisaću vam kapiju i prostor i način na koji se prelazi iz sveta u svet, ako ja ostanem pozvana da sanjam u njoj. Ima i kraj i ključ ali nisam dosanjala…volela bih da ostanem pozvana da sanjam, taj kraj…

za izgubljene zumbule i lale

Advertisements
24
нов
12

Pusti da snevam

Niko ne sme da me budi, da mi snove ruši…

i svitanja da zastanu da odsanjam, da učinim,

da doživim stvarnost novu, dosanjanu…

 

Nisu snovi puste priče, niti san snu liči…

moja priča kraja nema, kraj se ne zna, ne priznaje…

iza kraja u beskraju, posle svega,

nova bajka za snevanje, za početak, za stvaranje,

tu na mom jastuku izvire.

 

Da sam ptica, nisam ptica ili kamen, grudva snega,

nisam priča dovršena, savršena…

samo sam deo svega.

 

Stalno tražim novu snagu da potrčim za tom dugom,

da je stignem, da proletem, ispod boja da nestanem, da se nađem gde se ne zna…

drugu stranu da dohvatim i da javim da sam prošla, dosanjala, upoznala…

svoje snove ostvarila…




tovanda

tovanda

Zovem se Lidija...Nemam svoje mesto u stvarnom svetu...ja sam nedovršena, nesavršena, nepronađena, od sebe neshvaćena, drugima nepoznata, nerealna, sebi nedovoljno obrazovana, neispraksovana...letim na ćilimu, povremeno na metli...sve mi se čini drgačije jer sam takva kakva sam...

Види цео профил →

септембар 2017.
П У С Ч П С Н
« мар    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  

nađi me ovde!

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Архиве

Унесите своју адресу е-поште да бисте пратили на овај блог и примали обавештења о новим чланцима преко е-поште.

Придружите се 137 других пратиоца