21
феб
13

Šta, ako…

...stara saksija i biljka...

…a šta ako je život, samo, predigra za druge prolaze i svetove? Šta ako je postojanje, toliko nebitno, da su nebitne sve lepe i ružne vremenske odrednice koje se nazivaju postojanjem?  Šta, onda, što je nebitno što ja i ne postojim, kad je sve to nebitno za ono tamo…neki drugi svetovi, možda paralelni, možda potpuno svoji i drugačiji…mogućnosti…

…šta ako sam, samo, pomislila da je bajka neki drugi svet gde mogu da se sklonim i da nestanem na svoj način…šta ako, moj način nije dobar i nema dobar prolaz za kvalifikaciju u toj predigri, ali to nije bitno…jer ionako, i ja stižem tamo, samo sa lošim prolaznim vremenom…zar je malo biljaka koje su izgubile vreme, i tražile samo kap vode za staru zemlju u staroj saksiji, u lošem prolaznom vremenu, u predigri za drugi svet. I biljke imaju dušu koja lebdi, neprimećene stoje u uglovima i krase naš dom…spustili smo lepu bocu vode da ne kvarimo izgled savršenog postojanja i nemarno im zatvorili jedinu kap, hranu za prolaz u drugi svet. A postoje, sa dušom…dušom kao na dlanu ukradene sa cveta kapi rose, koja nestane na dah…nemarno ispušten dah, a za nju oluja koja je pokupi u nestajanje. Nema dalje. Nema dalje…

…sve gizdave boce su zatvorene i neda se kapi iz nje, za nemarnu sebičnost postojanja pokupljenog sa dubokog, još bogatog izvora postojanja. Biljke se zalivaju, ne previše neke, od neodmerenosti one trunu u starim saksijama i gledamo kako umiru u uglu lepe sobe. Ljubav prema biljkama, ljubav za duše, za druge svetove, bez obzira na loše prolazno vreme, na kašnjenje, sve one stižu tamo…sve ljubavi su drugačije, sve ljubavi pripadaju različitim svetovima, sve ljubavi imaju dušu cveta u saksiji, iz ćoška lepe sobe, traže kap vode za dalje iz zatvorene gizdave boce…i ništa nije mrtvo, i ništa nije potpuno nepotrebno, samo, u sebi skriva drugačiju dušu, drugačije postojanje. Ništa nije zanemarljivo i toliko malo, u ovom velikom svetu predigre sa rzličitim prolaznim vremenom, u putu do tamo…i ima li kraja, ili je kraj u početku, ili je na početku kraj ili je sve beskonačnost? A mi se, toliko, trudimo oko rezultata u samoj predigri…

Gledam Drvo Života, u uglu lepe, tople, sigurne sobe i proveravam koliko listova je nestalo danas i postalo stablo. Tako ona raste, to je njen način postojanja. Gledam sa druge strane, sa one gde pada više svetla, da se naučim da primetim njeno postojanje…da primetim koliko je listova prirodno završilo, koliko je našom nemarnošću uništeno, koliko je njih bilo bolesno i od koje bolesti. Boca, lepa i gizdava boca, pored nje je zatvorena. Biljke se, uvek, zalivaju ustajalam vodom, to je način da bolje napreduju. Da li joj je danas potrebna ta kap, ili ne? Kad bih razumela šta priča, možda, bih joj dušu spasla…i lišće…da ima bolje prolazno vreme, da ne zakači kraj u predigri i ne stigne tamo…da li je to moguće? mislim, da li je moguć kraj, da li postoji tu? Da u to verujem, ne bih joj posvetila „toliko“ pažnje…to je samo negovanje, nemarno, slučajno ili brižno negovanje, jedne duše…

Postoji verovanje, ako Drvo Života gajiš i ono uvene, odlazi jedna duša iz kuće…to se u, u ovom svetu predigre, zove umiranje…a gde odlazi i postoji li umiranje? Mislim da je to samo odlazak, tamo…sa različitim prolaznim vremenom i negovanjem. Pustiću u ovo tamno i sumorno jutro da svetlo na nju, što više padne, da joj umije dušu…pogledaću sve listove, u njima sa očima meni dragih duša, pogledaću koji su celi…jer želim da negujem to lišće…i gledaću dugo, u tišini, u slušanju da naučim šta mi priča…

posle tišine, po osećaju, po ljubavi za svaki list, dodaću kap vode koju ište…da joj popravim prolazno vreme predigre, na putu do tamo…

negovanje…

P.S.

…puno me boli povređeno oko…stvarno.

tekst sa:

http://vidimtezeleno.com

…i ne mogu da ubacim drugu sliku koja je tamo…

Advertisements

16 Responses to “Šta, ako…”


  1. фебруар 21, 2013 у 8:49 pm

    Ovaj tekst ima efekat kap po kap na sušnu dušu, Lido. Ljubim te u oko da prođe 🙂

  2. фебруар 23, 2013 у 8:52 am

    ee da vidiš kakvu botaničku baštu imam ja u stanu, ko u amzaonskoj džungli da sam,
    biljnih duša na sve strane 🙂

    a život..život je jedan i treba ga proživeti što bolje i kvalitetnije i ne lupati mnogo glavu šta je tamo ‘iza’,
    jer u tom lupanju glave prođe život i mož’ se slikaš posle 😉

  3. фебруар 25, 2013 у 3:21 pm

    Sokozoveorla, malatehnička proba – samo da proverim radi li ovo ili ne…pozdrav Lidija, pozdrav Ironije.

  4. фебруар 26, 2013 у 1:21 pm

    Видим да се много нас бавило животом и његовим смислом… Изгледа да су многи од нас били у оној фази преиспитивања…
    Ја сам имала једну баш црну серију, али и то је за људе.
    Драга моја, живот је једна велика авантура, пун је изненађења и неочекиваних заокрета. Чим пре то схватимо то је боље за нас.
    Има једна прича, давно сам је чула, о две кутијице. Једну отвараш кад ти је много лепо, а другу кад је много лош период. У обе је иста порука: ПРОЋИ ЋЕ!
    Све што је лоше прође, пре или касније, све што је лепо прође, пре или касније.
    И, ево, опет ја са постом у коментару. Ироније ће ме тући 🙂 Одох да пишем текст, дала си ми инспирацију 🙂

    • фебруар 26, 2013 у 1:33 pm

      …ali veselo, nadam se…ovde je kraj obećavajući za sve nas…baš, baš, baš sam te se uželela!!!

      • фебруар 26, 2013 у 1:53 pm

        Кад сам тужна онда сам плачна и ружна 🙂
        И не волим да идем по комшилуку и мрачим. Довољно сам мрачила код мене у авлији… Зато ме није било…
        Сад кад читам шта сам све писала, добро нисте звали чика докторе да ме погледају и дају ми неке шарене пилулице 🙂
        Сад је прошло и опет сам она стара 🙂 Сад колико је добро…. 🙂
        А, ево текста за који је ово твоје писаније било инспирација 🙂

        http://wp.me/p1YTjh-DI

  5. фебруар 26, 2013 у 3:03 pm

    …evo idem…kuvala sam, još, nešto…i opet su krompirići najbrže rešenje. 🙂


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s


tovanda

tovanda

Zovem se Lidija...Nemam svoje mesto u stvarnom svetu...ja sam nedovršena, nesavršena, nepronađena, od sebe neshvaćena, drugima nepoznata, nerealna, sebi nedovoljno obrazovana, neispraksovana...letim na ćilimu, povremeno na metli...sve mi se čini drgačije jer sam takva kakva sam...

Види цео профил →

фебруар 2013.
П У С Ч П С Н
« јан   мар »
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728  

nađi me ovde!

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Архиве

Унесите своју адресу е-поште да бисте пратили на овај блог и примали обавештења о новим чланцима преко е-поште.

Придружите се 137 других пратиоца


%d bloggers like this: