27
дец
12

Dođi da pletemo, zajedno…

crveno klupko

Nisu sećanja, samo, smotana pređa…za pređu trebaš ruke i nov par ruku da gotov konac smotaš u klupko. Klupko zahvatiš rukama, gnječiš ga, razmotavaš i namotavaš onako kako ti odgovara, da osetiš kako prija pod kožom, da vidiš kako ti boja pristaje…i dohvatiš, vešto ili nevešto, igle u obe ruke. Ako si nem na svet lepog, ljudi su smislili šeme, šemiraš, skeniraš, skineš, napleteš, zašiješ, obučeš i tako ga nosiš. Nemam šemu, ne trpim je, ne vidim sitno i isto, ne zanima me tuđa šara…moje je klupko, moje su boje, moja je pređa i ruke, moja šema, ali mi fale druge ruke da ih dohvatim i povežem sa mekanim klupkom, da namotamo zajedno…

Magla mi rožnjaču zahvatila, nastanila se moćno u dupljama kao da sam je sama smestila, fiksirala pa mi ogledala dušu ne bude. Čini mi se da osećam te goleme, mekane šake, tu negde…dodir ne osećam, ne vuku me, kao nekad, u pravom smeru. Ja bih da sam opet vođena i oslonjena na te, velike ruke. Skini se maglo, skini se mojim prstima, pomoć mi treba da pređu smotam u klupko, spletem šarenu šaru za Božić…da stavim pleteno ispod Badnjak drveta da se natopi soli i meda, da darujem dete na vratima, da zajedno lomimo pogaču osmeha, izvadimo šarene tanjire i prospemo hranu po, istom, astalu…zajedno…grebem te magluštijo što si se zavela u očnim porama, krv puštam da boli, da podseti za šarenu pređu ispod drveta i vatru palim pre Božića. Evo ti moje ruke, dohvati me velikim rukama, mog obožavanog bića. Trbaš mi da sklonim maglu ustajalu, trebaš mi da preskočim provaliju, da sednemo za astal, zajedno…kao nekad…samo, samo mi na tren dođi da me rukama odgurneš u pravom smeru. Sneg se otopio, ako novi do Badnje večeri ne padne „od blata ću da te pravim, potrebo“…venu ću da isčumpam da glas ti čujem i pustim da ti srce zakuca umorno, na tren, za mene…željo…

Znam da znaš da mogu, da jaka sam, stamena, pripremljena…ali kad Badnje drvo zakitim „na naše dvore“, dođi, dođi da mi pokažeš kako i gde treba. Potreba, potreba za starim skrovištem nije greh…pojavi se vodiljo, pokaži budalama šta nisu naučile, ovih dana…šta nisu uradile…

Evo ti, uzmi…uzmi me za ruke i povedi do pređe…dođi da smotamo klupko, da ispletem šaru i stavim ispod Badnjeg drveta…dođi da prospemo smeh i hranu po astalu i skinemo maglu sa rožnjača…gurni me velikim rukama, tamo, tamo gde treba…

za sećanja ♥

Advertisements

34 Responses to “Dođi da pletemo, zajedno…”


  1. децембар 27, 2012 у 2:41 pm

    Fenomenalno! Danas si me rastužila…

  2. децембар 27, 2012 у 8:01 pm

    „Sećanja su snovi koji nikada ne prolaze“ 😀

  3. децембар 28, 2012 у 12:41 pm

    da, Ivo…čitam i tu sam 🙂 hvala

  4. децембар 28, 2012 у 1:27 pm

    Sve si bolja i stalno me vracas u ono nase srecnije vreme.

  5. јануар 1, 2013 у 8:28 pm

    …ovde sam, trenutno…na kratko, dok, se ne sredi nešto 😉

  6. јануар 3, 2013 у 10:39 pm

    zanimljivo poimanje sećanja, lepo napisano, pomalo tužno… svakako drago mi je što su i do mene došle. pozz

  7. јануар 11, 2013 у 7:18 am

    Lepo pleteš reči i misli…zaista sjajno !

    daj molim te, nauči i mene da pletem 🙂

    • јануар 12, 2013 у 3:06 pm

      ovu ranflu,uvek, pleteš na svoj način 😉 verovatno, lepo pleteš…opet mi se ukrstili avatari i danas čitav dan ne mogu to da sredim…čim nešto naštelujem, dolazim u posetu…juče i danas ima dosta tekstova, a ja ne stižem…vidimo se

  8. јануар 21, 2013 у 10:35 am

    Samo da ti kažem da ne znam tačno koliko puta čitam ovu priču.
    Eh, ta pređa… klupče i pletivo…
    Poznato mi je sve to, pa me zato, valjda, tvoja priča i privlači tako magično.

  9. јануар 21, 2013 у 11:40 am

    volim tu priču, baš…hvala. 🙂


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s


tovanda

tovanda

Zovem se Lidija...Nemam svoje mesto u stvarnom svetu...ja sam nedovršena, nesavršena, nepronađena, od sebe neshvaćena, drugima nepoznata, nerealna, sebi nedovoljno obrazovana, neispraksovana...letim na ćilimu, povremeno na metli...sve mi se čini drgačije jer sam takva kakva sam...

Види цео профил →

децембар 2012.
П У С Ч П С Н
« нов   јан »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

nađi me ovde!

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Архиве

Унесите своју адресу е-поште да бисте пратили на овај блог и примали обавештења о новим чланцима преко е-поште.

Придружите се 137 других пратиоца


%d bloggers like this: