25
дец
12

Ispovest

Ne mogu, sama, na peronu da stojim, da ispraćam sve vozove,

ne mogu, mirno, da posmatram kako poslednji odlaze,

ne mogu sećanja da potisnem, da prestanem da osećam,

ne mogu više, samo, da želim, a ništa da ne dobijam…

ne mogu više da ćutim, da puštam da me gaze,

da gmižem kao gmizavac i nestajem put staze…

ne mogu da prihvatim da rođena sam takva,

da nema moje zvezde ispod zastora mraka.

Ne mogu da ćutim, da pravim se nema,

da ne vidim šta jeste ispod sopstvenog trema.

Ja, ne mogu više da čekam i gledam,

da lomim led ledeni, okovan bedem

i sve su mi staze gorke kao pelin jer molim se i nadam,

i čekam i gledam…

ne mogu da živim u priči što priča se sama,

to rima nije moja i sve je tuđa šala,

ne priznajem reči što dolaze same,

ja hoću da bežim u svoj svet drame…

ja, ne mogu više, ne mogu i neću,

pustite me mirno da priči upalim sveću,

pustite da dogori, ne gasite plamen,

da gori za pokoj i nestane, navek!

Ja, ne mogu više, sama, na peronu

da stojim i gledam, poslednje što odlaze,

dugo čekane, moje obećane vozove…

Advertisements

12 Responses to “Ispovest”


  1. 1 Wojciech
    децембар 25, 2012 у 9:57 pm

    Bravo!
    Ovo mi je baš onako… Do koske.
    Pozdrav! 🙂

  2. децембар 26, 2012 у 10:12 am

    Jako i dobro, iliti jednom rečju – jakodobro 🙂

  3. децембар 26, 2012 у 10:44 am

    …volim Lelu, puno…priča je istinita, iz realnog života i sve bajke (nazovi bajke) pre pisane…hvala. puno 🙂 Ljudi, zatečena sam i radujem se…ostavljate me bez teksta 😉

  4. јануар 11, 2013 у 7:12 am

    I kod tebe vozovi i peroni…i ja obično bivam sam na peronu, čekajući vozove 🙂


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s


tovanda

tovanda

Zovem se Lidija...Nemam svoje mesto u stvarnom svetu...ja sam nedovršena, nesavršena, nepronađena, od sebe neshvaćena, drugima nepoznata, nerealna, sebi nedovoljno obrazovana, neispraksovana...letim na ćilimu, povremeno na metli...sve mi se čini drgačije jer sam takva kakva sam...

Види цео профил →

децембар 2012.
П У С Ч П С Н
« нов   јан »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

nađi me ovde!

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Архиве

Унесите своју адресу е-поште да бисте пратили на овај блог и примали обавештења о новим чланцима преко е-поште.

Придружите се 137 других пратиоца


%d bloggers like this: