10
дец
12

Ko beše ti?

Bela Ptica i njen svet...

ili život za život

 

Postoje bajkovita stanja dobra i zla jer bajke su nastale kao izvor te borbe. Bajka ima srećan kraj, svi mu se nadaju i retko se zadržavaju na tmuši i tami zlodela i u kandžama zlih čarobnih šuma. Postoji jedna bajka koja na momente menja lica za sve učesnike u njoj, a krajnje odredište je pronađen mir i spokoj za sve…teče, nekako ovako;

Bila jednom jedna Bela Ptica koja je volela da širi blistavo nameštena krila za druge i oni su je gledali u belom blistavilu tkanom za njih. Bela je svako jutro glancala svoko pero na sebi i ogledala se u obližnjem jezeru i podigavši kljun, uvek, prema nebu uzletala u ostala jata. Najčudnije je što su se ptice svijale oko nje i cvrkutale razne pesme njoj namenjene lepeći se za njeno perje kao verni pratioci. Znala sam Belu Pticu jer je bila moj jutarnji pogled na svet kroz okno mog kućišta i verujem da sam jedina razumela zašto je Bela Ptica sebi blistava. Kad je stasala za udaju izabrala je najboljeg među najboljima za nju, tako je njen odsjaj postao još blistaviji, a kljun parao visoko plavetnilo neba. Nekako se bajka razvila i Bela je bila voljena, iz jednog jajeta teško donešenog na svet ispilila kržljavog ptića, posvetila mu se predano, srčano ali je svaku brigu, nepotrebno stvorenu, objavljivala na sva zvona. Ispiljena Gužva se rodila buntovna i stalno se koprcala, netrpeljivim cvrkutima uzvraćala jer je stvorena drugačija, ne kao željena kopija. Gužva je svim srcem volela Belu Pticu i naučila da razume njena stanja, pesme, prohteve, uživanja, žrtvovanja. Ta mala skupina je bila povezana unakrsnim i različitim osećanjima, neprikosnovena ljubavna veza malih ptičijih porodica. Tata Ptica je bio ptičurina puna ljubavi prema životu i svim pticama na nebesima i Gužva je mislila da je svet šareno jaje ispunjeno velikim srcima. Pričamo o Beloj Ptici i njenim sjajnim krilima…nije bila ni toliko sjajna, ni jaka, samo je iza sebe imala jača krila i Gužvu koja je pratila. Jednog  tmurnog  jutra na krilu joj se pojavila siva mrlja, tačka bola za izgubljenim najmilijim pticama. Nije krila mrlju i nju je glancala, čini mi se više, svima je turala pod nos i jadikovala, a jato oko nje je ostajalo, kao uvek, skupljeno plećima i krilima njenog pratioca potrebnog  jatu i svim drugim pticama. Prvi momenti u kojima je Bela Ptica, uvek sjajnih krila za svet oko sebe, počela da lomi krila svog malog gnezda su počeli. Ona je i dalje bila sjajna, činilo se na suncu ali vetar nove boli je preli sivilom jednog hladnog i tmurnog proleća kad je ugledala oči i slomljena krila svog pratioca. Držala je žrtva, žrtva javna i pojačana za jato koje je počelo da se osipa i cvrkuti su od njega postali sve piskaviji, pesme dugačije. Preselila se Bela Ptica u drugi svet i naučila da mrzi, da pati u sebi, da priziva prošlost i svaki nalet novog bola na njoj se video više, puno više…razbole se i ona, počupaše joj neka pera i osuše joj se krila, a Gužva je bila tu da kupi suze i nalete njenih različitih raspoloženja. Osulo se najbliže jato, par ptica je bilo tu, a  Bela Ptica je osetila svoju slabst glancajući krila, neprekidno. Smenjivali su se dani i noći, agonija je postajala sve jača i borba sa novim životom je donela čudna ponašanja, revolt i bunt, pesme nerazumljivih reči i postupke nemirnog deteta, samo su krila i dalje redovno glancana pred svaki uzlet u jato koje je ismevalo cvrkutima. Gužva je bila tu, napadnuta, poistovećivana, smanjena i zapuštena u oluji koja je šetala jatom.

Jedno novo jutro kao da je donelo novu bajku u istoj bajci za sve u gnezdu. Bela Ptica je počupala slamke iz gnezda, napravila oluju unutar njega, namazala krila i krenula kao nekad u plavetnilo. Videla je svoj odraz u nepostojećim, isušenim i nestalim potocima prošlosti i letela okolo slomljenih krila uverena u svoju blistavost. Gužva je kupila sve za njom i podsmehe krila u korpe, skupljala počupana pera i slamke, gubila se u stvarnosti primajući udarce i nezaslužene nadimke jer se tako u ptičijem svetu mora. Bajka u bajci bi tekla da Bela Ptica u umišljenom sjaju, čudnog pogleda ne gurnu Gužvu u drugi svet ponavljajući svako jutro: „Ko beše, ti?“ Bajka u bajci i dalje teče i svi su marčnoj šumi gde zadrto granje i besne, crne ptice kidaju meso do boli, a  Bela Ptica živi i leti u svetu blistavih krila…jedina stvarnost je crni trag i nered što ostaje za njom…

Znam da ostale ptice mogu ali ne žele da shvate da njena blistavost i pošlost svoj izvor nosi iz krive priče njoj date od drugih. Ova me bajka uči da svaki sjaj ima svoj odraz u ogledalu, da ono što drugima prosipaš na kraju sam pokljucaš, da su prave bele ptice retke i da se njihova stvarnost poklapa sa njihovom bajkom. Još nešto, kad saznam kraj bajke i pronađem pticu koja zna sve o Beloj Ptici, pripovedaću je i vama jer svaka bajka ima lep kraj…

 

 

Advertisements

0 Responses to “Ko beše ti?”



  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s


tovanda

tovanda

Zovem se Lidija...Nemam svoje mesto u stvarnom svetu...ja sam nedovršena, nesavršena, nepronađena, od sebe neshvaćena, drugima nepoznata, nerealna, sebi nedovoljno obrazovana, neispraksovana...letim na ćilimu, povremeno na metli...sve mi se čini drgačije jer sam takva kakva sam...

Види цео профил →

децембар 2012.
П У С Ч П С Н
« нов   јан »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

nađi me ovde!

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Архиве

Унесите своју адресу е-поште да бисте пратили на овај блог и примали обавештења о новим чланцима преко е-поште.

Придружите се 137 других пратиоца


%d bloggers like this: